Fudbalska reprezentacija Srbije ponovo je imala dosta sreće kod žrebanja grupa za jedno veliko takmičenje.
Naša selekcija se na žrebu za Evropsko prvenstvo 2020. godine našla u grupi B sa Portugalijom, Ukrajinom, Litvanijom i Luksemburgom.
Slabija od naše verovatno je samo skupina H u kojoj će svetski prvaci Francuzi moći da igraju i sa kombinovanim sastavom, pošto će za rivale imati Island, Tursku, Albaniju, Moldaviju i Andoru.
Veoma dobro su prošli i vicešampioni planete, Hrvati, koji će u pravoj "eks-austro-ugarskoj" grupi E odmeriti snage sa nekadašnjim zemljacima Slovacima i Mađarima, a tu su još i Vels i Azerbejdžan.
Po FIFA listi najkvalitetnija je grupa D, jedina sa dva top-ten nacionalna tima, Švajcarskom (8) i Danskom (10). Tu su i veoma nezgodne reprezentacije Republike Irske i Gruzije, koje mogu svakoga da iznenade i samo jedan totalni autsajder. Gibraltar.
Ipak, najzvučnije deluje grupa C, u kojoj su nekadašnji trostruki šampioni "Starog kontinenta", Nemci (1972, 1980, 1996), kao i Holanđani, koji su bili najbolji 1988. godine. Tu su tri osrednje ekipe: Severna Irska, Belorusija i Estonija, dakle, grupa nema nijednu ekipu kao klasično "topovsko meso", protiv koje bi se mogli sigurno uzimali bodovi i popravljati gol-razlika.
Izuzetno je slaba, ali i prilično izjednačena i neizvesna grupa G, u kojoj su Poljska, Austrija, Izrael, Slovenija, Makedonija i Letonija, gde je veoma nezahvalno prognozirati koje će ekipe zauzeti prva dva mesta.
Zato je bronzana ekipa sa Mundijala u Rusiji i prvoplasirana na FIFA listi, Belgija, apsolutni favorit komične skupine I.
Tu je najgora reprezentacija na planeti, simpatičan "igre bez granica" tim San Marina (211. mesto). Prilično loše su i ekipe Škotske, Kipra i Kazahstana, a jedini koliko-toliko ozbiljan rival Belgijancima su Rusi, koji su, i pored solidnog nastupa na ovogodišnjem Mundijalu, tek 48. selekcija sveta.
Bosna i Hercegovina je sigurno najbolja selekcija u takođe očajnoj grupi J, gde je još posrnula Italija i četiri autsajdera koji igraju vrlo tvrd fudbal i povremeno znaju da budu nezgodni i iznenade nekog favorita: Finska, Grčka, Jermenija i Lihtenštajn.
Na kraju, Englezi bi mogli da imaju problema u "slovenskoj" grupi sa Češkom, Crnom Gorom i Bugarskom, gde je jedini autsajder selekcija Kosova.
Iako je Portugalija branilac titule evropskog prvaka, svakako da je to možda i najslabija reprezentacija iz prvog šešira.
Ovaj izuzetno iskusan tim, nije preterano reći i star, odavno je poršao svoj zenit i praktično zavisi od samo jednog fudbalera, Kristijana Ronalda, a i njemu se već 33 godine.
Zna se da su "pomorandže" do titule prvaka Evrope 2016. došle serijom remija i pobedama na penale.
Na sličan je do evropskog trona došla i Grčka 2004. godine. Tada su, predvođeni legendarnim Nemcem Otom Rehagelom na klupi, Heleni slavili baš usred Portugala, igrajući teški "katenaćo" i poentirajući iz brzih kontranapada.
Srbija ne bi trebalo da se plaši Portugala, jer se čini da u ovom trenutku imamo bolji tim, ali je činjenica da nam ova reprezntacija sa Iberijskog poluostrva nikako ne leži, teško je pobeđujemo.
Kao Srbija imamo po dva remija (oba 1:1) i poraza (po 1:2) protiv ovog rivala, a kao Jugoslavija po dve pobede i poraza.
Portugalci su trenutno šesti na FIFA listi, a mi smo dobrim rezultatima u Ligi nacija napredovali za šest pozicija i sada smo na deobi 29. i 30. mesta sa Iranom.
Još za klasu gora od Portugalije je reprezentacija Ukrajine.
Ovaj prilično slab nacionalni tim u konstantnom padu je već godinama, bez zapaženih rezultata, dok im se dva vodeća kluba, Dinamo iz Kijeva i Šahtjor iz Donjecka relativno dobro drže, ali pre svega zbog velikog broja stranaca.
Na klupi Ukrajinaca je jedno od najvećih imena u istoriji evropskog i svetskog fudbala, Andrej Ševčenko, ali, na njihovu žalost, on je uspešan selektor upravo onoliko koliko je bio legendarni "Genije" Dejan Savićević kada se, igrom slučaja, našao na klupi SR Jugoslavije.
Ipak, iako je današnja Ukrajina nesumnjivo prilično loš tim, nažalost, ni ova selekcija nam nikako ne odgovara kao protivnik.
Igrali smo kao Srbija tri prijateljska meča sa Ukrajincima i sva tri izgubili (2008, 2009, 2016) i to bez datog gola (?!) - dva puta po 0:2 i jednom 0:1. Isto tako smo prošli i kao SRJ u duelu LG kupa 2002. godine, kada smo takođepognute glave napustili teren (0:2). Jedini pogodak u međusonim duelima postigli smo kao Srbija i Crna Gora 2005, ali smo i tada poraženi sa 1:2.
Očiglednom, čvrst "bunker", tvrda, povremeno gruba, ali u svakom slučaju vrlo disciplinovana igra ove bivše sovjetske republike nimalo ne "leži" našem balkanskom mentalitetu. Zato imamo zaista katastrofalan međusobni skor, ali jedina uteha je da su to sve bile prijateljske utakmice, pa možda "zakon verovatnoće" pomogne u pravom takmičarskom meču kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i uspemo najzad da prekinemo crnu seriju protiv ove ne tako jake reprezentacije (28. na FIFA listi, dakle, samo jedno mesto i jedan bod ispred nas).
O Litvaniji i Luksemburgu ne treba trošiti reči. Ovi fudbalski analfabeti su nam retko otkidali bodove i to je moguće samo ako iskažemo totalnu neozbiljnost i neprofesionalnost, što nam, nažalost, povremeno nije strano.
