Završeno je Svetsko prvenstvo za odbojkaše, koje se igralo u Italiji i Bugarskoj.

Poljska je neočekivano stari-novi šampion, dok je Srbija, nažalost, završila takmičenje na najnepopularnijoj četvrtoj poziciji.

Jeste četvrto mesto na planeti u sportu koji se igra u preko 200 zemalja veliki uspeh, ali...Ostaje žal što se ova neverovatno borbena i srčana srpska selekcija vraća kući bez medalje sticajem raznih nesrećnih okolnosti, a pre svega zbog neravnomernog žreba i izuzetno glupog sistema takmičenja na ovom šampionatu.

Dok sistem nikako nije išao na ruku srpskim "orlovima", Poljaci su iskoristili sve njegove blagodeti i osvojili drugu uzastopnu titulu prvaka sveta.

Nije poljska selekcija verovatno ni među pet najboljih ekipa na planeti, ali su predvođeni izuzetno iskusnim, "svim mastima premazanim" selektorom, Belgijancem Vitalom Hejnenom, ubedljivo najbolje taktizirali i lukavo sačuvali snagu za završnicu, gde su na superioran način došli do novog svetskog zlata, deklasiravši Brazil u finalu sa 3:0 (28:26, 25:20, 25:23).

Prvi trener Poljske je i najzaslužniji za ovaj senzacionalan uspeh, koliki je majstor svog zanata pokazao je i na prošlom odbojkaškom Mundijalu, kada je sa prosečnom reprezentacijom Nemačke uzeo bronzu.

Poljaci su u prvoj fazi Mundijala bili u izuzetno lakoj grupi, gde su zabeležili svih pet pobeda (Kuba, Portoriko, Finska, Iran, Bugarska). Zatim su u nastavku takmičenja bili na pragu eliminacije, posle šokantnog poraza od autsajdera Argentine (2:3) i ubedljivog od Francuske (1:3).

Na njihovu sreću, Srbiji nije trebala pobeda u poslednjem meču grupe H, jer je već obezbedila plasman na fajnal-siks, pa je Nikola Grbić odlučio da odmori ekipu i praktično predao meč, koji je završen za nešto više od sat vremena.

I u grupi J treće faze takmičenja Srbija je odradila "prljav" posao za Poljake. Naši odbojkaši su deklasirali Italiju, dali 100% od sebe u tom meču i ostali potpuno bez snage za završnicu prvenstva.

Poljaci su jednostavno ponovo pobrali plodove našeg rada, najpre su još jednom lako savladali umornu i iscrpljenu srpsku selekciju, a zatim su opušteno izgubili od Italijana (2:3), pošto im je i jedan set bio dovoljan za plasman u polufinale.

Tako je poljska reprezentacija, bez ijednog pravog meča sa tenzijom u kom bi potrošili snagu, energiju i nerve, došla do same završnice, u kojoj su nadigrali dotad neporažene Amerikance (3:2) i veoma lako umorne Brazilce u finalu (3:0).

Srbija je energetski presušila u borbi za odličja. Velike pobede nad Rusijom (3:2), Francuskom (3:2), Italijom (3:0), kao i težak okršaj na startu sa SAD (2:3), uzeli su danak, pa "orlovi" nisu ličili na sebe ni u polufinalu sa Brazilom (0:3), ni u borbi za treće mesto sa Amerikancima (1:3).

Jednostavno, težak žreb uskratio nam je šansu da uzmemo veliku svetsku medalju i zato imamo za čim da žalimo.

Nije uspeo selektor Nikola Grbić da dovoljno odmara ključne igrače, najbolji pojedinci u našem nacionalnom timu, korektor Aleksandar-Bata Atanasijević i primač Uroš Kovačević, pa i tehničar Nikola Jovović, bili su neprepoznatljivi onda kada su nam bili najpotrebniji, u poslednja dva duela na šampionatu.

Nešto "kraća" klupa Srbije u odnosu na ostale velike reprezentacije, ovoga puta nas je skupo koštala.

Svakako dobra škola za naredna takmičenja, jer nije lako plivati u mutnim vodama svetskog sporta.

Što je rekao najiskusniji igrač "orlova" Marko Podraščanin, neverovatno je kako su se Amerikanci brzo oporavili od maratona sa Poljskom u polufinalu i bili potpuno sveži u borbi za bronzu iako su imali 5-6 sati manje za odmor.

Ali poznato je da selekcija SAD ne podleže doping kontrolama ni na jednom takmičenju i ni u jednom sportu, tako da "ne vredi kukati nad prolivenim mlekom".

Zna se da su u sportu, baš kao i u životu, svi prividno jednaki, ali su neki ipak "jednakiji", što bi rekao čuveni Džordž Orvel.

Najbolji igrač i poenter Svetskog šampionata je poljski korektor Bartoš Kurek.

Nije bilo nikakve dileme kome će pripasti titula MVP-a, jer je Kurek bio glavna motorna snaga na terenu čete Vitala Hejnena.

Bartoš (30 godina) je zabeležio čak 171 poen na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu i tako zamalo pretekao po efikasnosti Amerikanca Metjua Andersona (163 uspešne akcije). I treći najefikasniji igrač bio je korektor, čuveni Valas de Souza iz srebrne reprezentacije Brazila (157 poena).

Interesantno je da Anderson u svom klubu igra na poziciji primača, a na korekciji je samo u reprezentaciji SAD. Zaista pravi univerzalac, kome je na ovom SP, pomalo neočekivano, pripala nagrada za najboljeg korektora.

I na prošlom šampionatu sveta (2014) MVP je bio Poljak, takođe korektor, Marijuš Vlažli.

Drim tim Svetskog šampionata čine igrači iz prve tri reprezentacije, čime je nanesena još jedna mala nepravda selekciji Srbije. Običaj je bio da se obavezno u najboljoj osmorki (7+MVP) nađe i bar jedan igrač iz četvrtoplasirane ekipe, čak i onda kada za to nije bilo valjanog razloga, ali ovoga puta je izostala i takva utešna nagrada za "orlove".

Osim Kureka, drugi ključni igrač u trijumfu Poljske bio je primač Mihal Kubijak. On je, inače, jedini reprezentativac ove severnoevropske zemlje koji ne igra u domovini, već u Japanu (u Osaki).

Iskusni Kubijak je svojim lucidnim rešenjima u nekim mečevima bio tzv. "x-faktor", direktno je odlučio pobednika.

I da je Mihalu pripala titula MVP-a ne bi bilo nezasluženo, nažalost, običaj je da taj laskavi epitet pripada najefikasnijim igračima, a ne gleda se kompletan učinaka odbojkaša.

Najboljih osam na odbojkaškom Mundijalu u Italiji i Bugarskoj su:

Bartoš Kurek, Poljska (MVP)

Mihal Kubijak, Poljska i Daglas de Souza, Brazil (primači)

Metju Anderson, SAD (korektor)

Majka Kristensen, SAD (tehničar)

Pjotr Novakovski, Poljska i Lukas Satkamp, Brazil (srednji blokeri)

Pavel Zatorski, Poljska (najbolji libero).

Najbolji igrač u reprezentaciji Srbije na ovom šampionatu bio je Aleksandar Atanasijević.

Veoma dobar utisak ostavio je primač Uroš Kovačević, dok su nešto malo ispod svog nivoa bili naši najbolji "srednjaci" Srećko Lisinac i Marko Podraščanin.

Standardno dobri bili su i druga dva naša primača, Marko Ivović i kapiten Nemanja Petrić, dok je možda malo podbacio tehničar Jovović, koji, nažalost nije ni imao adekvatnu zamenu u Kostiću, pa je podneo preveliki teret.

Rak-rana Srbije na ovom prvenstvu bila je pozicija libera, što je prouzrokovalo i najslabiju igru u odbrani našeg nacionalnog tima od svih reprezentacija koje su se našle u borbi za mesto na pobedničkom postolju.

Iskusni Rosić i mlađi Majstorović nisu se proslavili, bili su "najslabija karika" srpske selekcije. Vidno je da se ovoj poziciji već godinama kod nas ne posvećuje dovoljna pažnja i možda je sada vreme da se tu nešto promeni.