Novak Đoković je novi šampion US Opena, pošto je u finalu realtivno lako izašao na kraj sa Huanom Martinom del Potrom - 6:3, 7:6 (7:4), 6:3.
Da podsetimo, prošlogodišnji šampion i aktuelni svetski broj jedan, Raael Nadal, eliminisan je u polufinalu od Delpa.
Nole je tako osvojio ukupno 71. ATP titulu u 102. finalu, a treću u Njujorku, što mu je ukupno 14. Gren slem trofej u karijeri (iz 23 finala).
Ovom pobedom Novak je definitivno potvrdio da je deo tzv. "velike trojke" i da je čuveni trio još uvek aktivnih legendi Federer- Nadal-Đoković bez premca u istoriji "belog sporta".
Srpski as sada deli treće mesto sa idolom iz detinjstva, Pitom Samprasom, na večitoj listi najboljih tenisera, što se tiče Gren slem titula. Naravno, kada se radi o Open eri, dakle vremenu profesionalnog tenisa.
Rezultati iz perioda pre 1968. nisu uračunati, jer nisu uporedivi, nekadašnji najbolji igrači u rangu su sa današnjim rekreativcima.
Trofeji sa četiri najveća turnira jesu najvažniji parametar za ocenu uspešnosti karijere bilo kog tenisera, ali, naravno, gledaju se i ostali rezultati, pre svega ATP šampionati, turniri Masters 1000 serije, Dejvis kup i Olimpijske igre, tim redosledom.
Imajući u vidu koje sve rekorde drži Đoković, u najmanju ruku se može ustvrditi da je No1e već u ovom trenutku jedan od tri najveća igrača u istoriji tenisa i verovatno jedan od 100 najvećih sportista ikada. Uostalom, tri puta je biran za najboljeg sportistu planete (2011, 2014, 2015), a, kako je krenulo, nije nemoguće da i ove godine dođe do tog laskavog priznanja.
Finalni duel ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Amerike nije bio preterano interesantan, prava borba viđena je samo u drugom setu.
U uvodnoj deonici Nole je neverovatno lako slavio, kao da je igrao protiv nekog autsajdera. Jako naivno je Delpo dozvolio srpskom teniseru da povede sa 1:0 u setovima. Sve je išlo "uz servis", obojica igrača su bez problema čuvala prednost početnog udraca, a onda je u osmom gemu Argentinac dozvolio sebi da se opusti u trneutku kada to nikako nije smeo. Kod 40:0 Huan Martin je pomislio da je sve gotovo, da lagano dboija svoj servis gem, a onda je usledilo nekoliko njgovih neiznuđenih grešaka. Lukavi Novak je oberučke iskoristio psihološki pad protivnika, dobio pet poena u nizu i tako "brejknuo" i šokirao "diva iz Tandila". Pošto je poveo sa 5:3, u narednom gemu je naš as rutinski dobio svoj servis gema za 6:3 i 1:0 u setovima, posle 44 minuta igre.
Zašto je taj osmi gem uvodnog seta bio jedan od ključnih u meču ? Zbog činjenice da No1e u celoj karijeri igra brutalno dobro kada povede sa 1:0 u setovima, u takvoj situaciji gotovo 99% dobija meč, više nego bilo koji drugi igrač u istoriji "belog sporta".
Jedini šansu, ali veliku, imao je Delpo u drugom periodu igre. Tu je Đoković najpre iskorsitio psihološku prednost, poveo ekspresno sa 3:1 i kada je delovalo da će da "počisti" argentinskog asa došlo je do užasnog pada Srbina u igri, pogotovo kod serviranja.
Nole nije mogao "ni u ludilu" da pogodi prvu servu, pa je od lagodnih 3:1 i 30:15 na svoj servis uspeo da se "samouništi" i pokloni ri-brejk Južnoamerikancu. Tu je momentum potpuno prešao na stranu Del Potra, Đoković je delovalo kao grogirani bokser pred nokautom, ali sve je to bila samo mala varka. Posle preokreta Huana Martina na 3:4 dolazi još jedan od gemova odluke. U osmoj igri druge deonice vodila se prava "borba na život i smrt". Nakon pravog teniskog maratona, 22 odigrana poena, gotovo 20 minuta borbe, Delpo nije iskoristio tri brejk prilike i Srbin "kroz iglene uši" ispeva da se provuče i stigne do 4:4.
"Dokotrljao" se nekako Novak do taj-breka, a tu je, po svakoj logici bolji server Del Potro imao prednost, ali...Poveo je naš as mini-brejkom sa 1:0, uzvratio argentinski igrač dvostrukom merom i preokrenuo na 1:3 i tu je potpuno stao i krenuo da greši iz svog glavnog udarca, forhenda. Dva "zakucavanja" Huana Martina u mrežu i jedan aut skupo su koštali latinoameričkog asa, koji gubi 13. igru sa 7:4 i Đoković dolazi do ogromnih 2:0 u setovima.
Uzdah olakšanja Noleta posle završenog superuzbudljivog drugog seta jasno je govorio koliko je srpski teniser bio srećan zbog ovakvog raspleta. Neverovatnih sat i 36 minuta borbe (?!) pripalo je Srbinu uz dosta sreće, pogotovo ako se uzme u obzir ovogodišnji bilans u taj-brekovima pre ovog meča (Nole "tankih" 10-9, Delpo odličnih 20-9).
Bilo je to kao u narodnoj pesmi "Marko Kraljević i Musa Kesedžija", kada narodni junak Marko izjavljuje: "Jaoh mene do boga miloga, đe pogubih od sebe boljega".
Nije mogao Argentinac da se oporavi od šokantno izgubljenog drugog seta. Uvukao se "crv sumnje" u glavu Delpa, palo je samopouzdanje i fokus južnoameričkog igrača, potpuno razumljivo.
Đokovića je gotovo nemoguće dobiti kada se izgubi prvi set, a tek posle 2:0, to je prava "nemoguća misija". Samo jednom u dugoj i uspešnoj karijeri je No1e to dozvolio, na svom "omraženom" Gren slem turniru, "Rolan Garosu", u četvrtfinalu 2010. godine.
Vodio je tada Srbin sa 2:0 u setovima i gemovima, a na kraju je ipak pognute glave napustio teren. Ali, samo tada i nikad više!
Treći set je delimično ličio na drugi. Opet je srpski igrač poveo sa 3:1, uprskao, Delpo stigao do ri-brejka i 3:3, ali to je bio kraj. Naredna tri gema uzima Đoković i slavi maksimalna trijumf od 3:0 u setovima.
Ako je na Vimbldonu do trofeja došao briljantnom igrom i posle epika sa Nadalom u polufinalu, do titule šampiona US Opena No1e je stigao na "rudarski" način. Očajna je bila igra našeg asa u orih nekoliko kola, pogotovo na startu protiv Martona Fučoviča. Nije bilo mnogo atrakcije sve do polufinala, kada je neočekivano lako "pregažen" Nišikori, a ni finale protiv Del Potra nije donelo neki super atraktivan tenis, daleko je to bilo od Noletovih legendarnih trijumfa nad Federerom i Nadalom. Sve u svemu, srpski as je igrao za nijansu bolje nego u Sinsinatiju, gde se mučio sve do finala, kada je pokazao pravu snagu protiv legendarnog "Fedeksa", ali ipak dosta lošije nego na londonskom Gren slemu.
Za lak trijumf Đokovića na US Openu (samo dva izgubljena seta na turniru) svakako da su zaslužni katastrofalni kiks Federera u četvrtoj rundi, kada ga je nokautirao realtivni teniski anonimus Milman, kao i "raspad" Nadalovih kolena posle dva maratona u kojima se provukao (Hačanov i Tim), što je Del Potru omogućilo da lako prođe "kralja šljake" u polufinalu. Finale sa Delpom u Njujorku jeste bilo jače nego ono u Londonu protiv Kevina Andersona, ali svakako ne spada u neka epska, koja će se dugo pamtiti.
Bilo kako bilo, na 50-godišnjici US Opena glavni pobednički pehar pripao je Srbinu.
Trofej mu je dodelio legendarni Džon Patrik Mekinro, četvorostruki osvajač Otvorenog prvenstva Amerike.
Triumfom u Njujorku, Novak se probio na treće mesto ATP liste, a drugi je u ATP trci (samo ovogodišnji rezultati, tu je hiljadu i 65 bodova iza Rafe). Naš as je već obezbedio učešće na Završnom mastersu u Londonu (uz Nadala, Federera i Del Potra) i sada ima lepu priliku da čak dođe do teniskog trona do kraja godine, jer ne brani nikakve poene.
U konkurenciji dama, slavila je Japanka po ocu afroameričko-haićanskog porekla, Naomi Osaka. Ova 20-godišnjakinja je u finalu lagano "isprašila" legendarnu Serenu Vilijams sa 6:2, 6:4.
Mlađa Vilijamsova nije baš sportski prihvatila poraz. Ceo meč se svađala sa sudijom Karlosom Ramosom iz Portugalije, koji joj je dodelio čak tri opomene. Prvu je dobila zbog "koučinga" (nedozvoljne pomoći trenera, dobacivanja), drugu zbog nepristojnog ponašanja (lomljenja reketa), a treću zbog vređanja sudije (rekla mu je u lice da je lopov i još je tražila da joj se ovaj izvini?!). Zbog svega navedenog je prvo izgubila poen, a zatim i gem, pa nije čudno da je ekspresno poražena od mlade Osake sa 0:2, za svega sat vremena.
Američka publika je uživala u bezobraznom ponašanju Serene, u potpunosti su se identifikovali sa njom i podržali domaću ljubimicu, dok su mučenoj Osaki, "ni krivoj ni dužnoj", čak zviždali tokom dodele pehara, što je mladu Japanku dovelo do suza.
Nije Naomi navikla na tako nešto u gospodskom Japanu. Za razliku od našeg Noleta, koji je odavno oguglao na "kaubojske" fore i ironično im se smeje dok mu zvižde u situacijama kad napravi duplu grešku i slično.
Za utehu Amera, pripala im je titula u muškom dublu, gde su slavili Majk Brajan i Džek Sok (Bob Brajan je povređen).
U mešovitom dublu, domaćini su uzeli pola nagrade, pošto je slavila britansko-američka kombinacija Džejmi Mari - Betani Matek Sends.
Na kraju, u igri parova za dame, još jedna "polutka" za domaćine, pošto je slavila Koko Vandevege u tandemu sa Australijankom Ešli Barti.
I to pre svega zahvaljujući Kristini-Kiki Mladenović, koja je napravila duplu grešku na meč lopti. Francuskinja našeg porekla nikako da se oslobodi loših elemenata balkanskog mentaliteta, pa je rastužila svoju partnerku, Mađaricu Timeu Baboš.
Doduše, pre velikog kiksa Kristine, francusko-mađarska kombinacija je propustila tri meč lopte, tako da zaista imaju za čim da žale.
