Srpski odbojkaši novi su evropski šampioni, pošto su u finalu prilično lako nadigrali Sloveniju sa 3:1 u setovima (19:25, 25:16, 25:18, 25:20).

Srbija je završila šampionat "Starog kontinenta" neporažena, u devet mečeva ostvareno je isto toliko pobeda (Nemačka, Belgija, Slovačka, Austrija, Češka po 3:0, Španija 3:1, Ukrajina i Francuska po 3:2 u četvrtfinalu i polufinalu i Slovenija 3:1 u finalu).

Otišli su srpski "orlovi" na šampionat ne baš kao autsajderi, ali svakako ne kao favoriti za osvajanje zlatne medalje, tako da je ovaj uspeh jedno veliko i prijatno iznenađenje posle neugodnog debakla na kvalifikacijama za Olimpijadu u Tokiju, koje su održane u Italiji.

Naša zemlja je po treći put prvak Evrope u odbojci u muškoj kokurenciji, a isto toliko zlata osvojile su i srpske dame.

Odbojkaši Srbije sem tri zlata imaju i jedno srebro i čak osam bronzi na kontinentalnim prvenstvima, po čemu su ukupno četvrti u Evropi, posle Rusije (14 zlata, 3 srebra, 5 bronzi), Italije (6-4-3) i Češke (3-4-0).

"Knedličke" dakle, isto imaju tri titule kao i srpski "orlovi", ali i četiri srebra, dok mi imamo ukupno više odličja (12 prema 7).

Bronzu na ovom šampionatu uzela je Poljska, koja je u borbi za treće mesto sa 3:0 pregazila indisponiranog domaćina Francusku, koja se nije oporavila od nokauta od Srba u polufinalu.

Ovo je druga "dupla evropska kruna" za Srbiju.

I 2011. godine bili smo najbolji na "Starom kontinentu" i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, što je zaista fenomenalan uspeh našeg odbojkaškog sporta i potvrda da je Odbojkaški savez Srbije naš ubedljivo najozbiljniji sportski savez.

Takvu dominaciju u odbojci, i kod džentlmena i kod dama, uspevao je da ostvari samo veliki Sovjetski Savez, čiji je sportski sukcesor Rusija.

Uostalom da nije tako, zar bi Aleksandar Boričić bio na čelu Evropske odbojkaške konfederacije (CEV), što dovoljno govori kakav ugled ima Srbija u ovom planetarno popularnom kolektivnom sportu.

I pored ovog ogromnog rezultata, osvojenog zlata na EP, prvog mesta na evropskoj (CEV) rang listi sa 292 boda (bivši šampion Evrope Rusija je druga sa 282), odličnog četvrtog mesta na Svetskom šampionatu, nažalost, vrlo je moguće da se Srbija ne kvalifikuje za Japan, pošto će morati da se bori u kvalifikacijama u Nemačkoj protiv domaćina, Francuske, Belgije, Slovenije, Holandije, Bugarske i Češke. Samo pobednik turnira, koji se igra u januaru, ići će na Olimpijske igre.

Zaista užasna nepravda prema evropskoj odbojci, ali šta je tu je, takav je sistem kvalifikacija Svetske odbojkaške federacije (FIVB) i tu nema pomoći.

Učinjen je ustupak reprezentacijama sa drugih kontinenata radi popularizacije odbojkaškog sporta, ali to znači da se neke fantastične evropske selekcije neće naći u Tokiju, a hoće, pored domaćina Japana, još Tunis, Iran, Australija, Kanada, Argentina...

Tako će za medalje konkurisati van Evrope samo Brazil i SAD.

Od evropskih selekcija dosad su se kvalifikovale Rusija, Poljska i Italija.

Sam finalni duel nije bio ni približno tako uzbudljiv i kvalitetan kao polufinale sa Francuskom.

Jedino u uvodnoj deonici Srbija je malo podlegla atmosferi, pošto je, pomalo neočekivano, bez obzira na naš nizak standard, u pariskom "Bersiju" bilo samo oko hiljadu naših navijača, a slovenačkih bar 6-7 puta više.

Sem toga, "neutralna" publika, uglavnom razočarani Francuzi, u potpunosti se stavila na stranu "janeza", pa se slobodno može reći da smo i finale odigrali u jednom potpuno neprijateljskom okruženju, onakvom kakvo ima Novak Đoković na gotovo svakom turniru na Zapadu.

Početni set Srbija je izgubila sa 19:25, kako zbog dobrih servisa rivala, tako i zbog našeg lošeg prijema, a taj element igre nam je i inače bio rak-rana i jedina slabost na ovom šampionatu.

Za divno čudo, "zmajčeki" su u prvom setu bili bolji čak i u bloku od srpske reprezentacije.

Već početkom drugog perioda igre stvari dolaze na svoje mesto. Uozbiljili su se srpski igrači i pokazali da nemaju nameru da dozvole protivniku da dođe do zlata.

Posle par ubitačnih blokova "1 na 1" Srbija je ekspresno stigla do ubedljivih 6:2.

Nisu Slovenci znali gde se nalaze, prednost Srbije je konstantno rasla (16:11, 21:12), da bi se na kraju završilo sa više nego ubedljivih 25:16, za izjednačenje na 1:1 u setovima.

Veoma sličan tok imao je i treći set, koji je Srbija rešila u svoju korist sa 25:18.

Najubedljivije je trebao da se završi odlučujući četvrti period igre. Razbila je Srbija Sloveniju u parmparčad odličnim servisima i blokovima, vodila sa 23:15, činilo se da je i 24:15 posle vrhunskog bloka Nemanje Petrića, ali, nažalost, čelindž je pokazaoa da se Marko Podraščanin "upecao", pa od devet vezanih meč lopti nije bilo ništa.

Počele su provokacije slovenačkih igrača, izbacili su iz takta "orlove" dobacivanjima, ali sve im je bilo džabe.

Posle par bezvezbih grešaka naših odbojkaša, na servis je došao kapiten Nemanja Petrić i moćnim as servisom stavio "tačku na i" - 25:20 i 3:1 za novo zlato Srbije.

Prvi među jednakima je MVP šampionata, naš primač Uroš Kovačević.

Kraljevčanin je, uz našeg korektora Aleksandra Atanasijevića, bio dominantna igrčka figura na ovom šampionatu.

Uroš je bio izuzetno efikasan u napadu, siguran na prijemu, dobro je servirao, a najviše je oduševio učinkom u bloku, gde je bio daleko bolji od "srednjaka" mnogih reprezentacija.

Za laskavi epitet najboljeg igrača evropskog prvenstva presudili su i Kovačevićevi atraktivni i nepredvidivi potezi, kojima je uzimao poene u najtežim situacijama.

Primač srpskog nacionalnog tima je povrdio da nisu preterane priče da je, u ovom trenutku, najinteligentniji odbojkaš na planeti.

Kovačević je po stilu igre i lucidnim potezima pravi naslednik u "plavoj četi" nekadašnjeg odbojkaškog genija, Gorana-Kviska Vujevića.

Sem Kovačevića i Atanasijevića, u najboljem timu Evropskog prvenstva našao se i naš srednji bloker Srećko Lisinac.

Velike zasluge za totalno neočekivani trijumf Srbije ima i naša legenda i novi selektor, Slobodan Kovač.

Naravno, ne treba zaboraviti prethodnog prvog trenera naše reprezentacije, Nikolu Grbića, koji je dao sve od sebe u radu sa "plavom četom", ali je pomalo i izgoreo u želji da ostaruje dobre rezultate u kontinuitetu, u čemu nije uspeo.

Sam Kovač je veoma skromno priznao da on nije mogao za kratko vreme nešto posebno taktički i fizički da pripremi ekipu, njegov najveći doprinos je to što je verovao u naše momke i vratio im samopouzdanje, tako da je njihov kvalitet na ovom šampionatu došao do izražaja.

Realno, imali smo i mnogo sreće ovoga puta na putu do zlata.

Mnogi favoriti su se okliznuli, jedan od domaćina prvenstva, Slovenija, izbacila je daleko jače reprezentacije Rusije (branioca titule) i dvostrukog uzastopnog prvaka sveta, Poljske.

Veoma loše su ovo Evropsko prvenstvo odigrale Italija, Nemačka, Belgija, Holandija...

Bez obzira na sve te okolnosti, potpuno je zaslužen trijumf Srbije na ovom takmičenju.

Ostaje veliki problem kako doći do Tokija, jer će na poslednjem kvalifikacionom turniru u januaru sada svi biti svesni naše snage i još motivisaniji da nam se osvete, pogotovo Francuzi. A bila bi velika šteta da po drugi put propustimo Olimpijske igre...