Vaterpolisti Srbije odbranili su evropski tron, pošto su u finalu savladali selekciju Crne Gore sa 10:8 (1:3, 2:1, 3:2, 4:2). To je treća titula u nizu na šampionatima "Starog kontinenta" za Srbiju, čime je potvrđena dominacija naše reprezentacije u ovom sportu.
Impresivan je, gotovo neverovatan, kontinuitet fantastičnih rezultata i osvajanja medalja naših vaterpolista. Ovo je osmo evropsko prvenstvo u nizu na kom se naša reprezentacija nalazi na pobedničkom postolju! Na tih osam šampionata, od 2001. do 2016, Srbija, računajući i države čiji je sukcesor (SR Jugoslavija i državna zajednica Srbije i Crne Gore), je čak šest puta osvajala zlato, a po jednom srebrnu i bronzanu medalju.
Ukupno je naša zemlja osvojila sedam zlatnih, devet srebrnih i pet bronzanih medalja na Evropskim šampionatima, pošto je bivša Jugoslavija (SFRJ), samo jednom bila prvak "Starog kontinenta" (Atina 1991), a čak osam puta vicešampion. Mađari su i dalje uspešniji sa 12 titula, ali treba reći da su osvojili sve šampionate (5) pre Drugog svetskog rata (1926-1938), kada je vaterpolo sport bio totalno drugačiji od današnjeg.
Finalni duel sa Crnom Gorom nije doneo očekivani spektakl. Bila je to izuzetno tvrda i neizvesna utakmica, u kojoj su srpski "delfini" tri četvrtine jurili prednost protivnika. Na kraju je presudila bolja fizička pripremljenost naših asova, koji su tek polovinom poslednje deonice uspeli da slome otpor rivala.
Selekcija Crne Gore je pokazala da se zasluženo našla u finalu i pružila je ubedljivo najveći otpor srpskom nacionalnom timu, ali nije uspela da priredi senzaciju i da pobedi velikog favorita pred blizu 16.000 ljudi u beogradskoj "Areni".
I pored toga što su naši igrači posle osvojenog još jednog zlata, zahvalili navijačima na ogromnoj podršci i istakli da bez njihove pomoći ne bi došli do titule, čini se da je upravo taj pritisak činjenice da su imali status apsolutnog favorita i igranja pred domaćom publikom, sputao naše asove da pokažu sve što znaju u finalnoj utakmici.
Srbija je na ovom prvenstvu briljantno odigrala dva meča, uvodni protiv vicešampiona sveta, Hrvatske (13:6) i polufinale protiv Grka (13:7), solidno protiv Rusije (15:5), dok protiv autsajdera Malte (20:2), Francuske (16:8) i Slovačke (10:5) nije bilo ni potrebe previše forsirati i gubiti energiju, ali su to naši asovi ipak radili, iz obaveze prema desetinama hiljada ljudi koji su dolazili da ih gledaju.
Novi format takmičenja na Evropskom prvenstvu, pokazao se daleko naporniji, naši su morali da odigraju sedam utakmica da bi došli do zlata. Zato je u finalu bio primetan umor i nedostatak energije kod oba tima, ali su srpski "delfini" ipak smogli snage da šampionat privedu kraju na pravi način, osvoje još jedno zlato i obraduju milione svojih navijača širom Srbije, regiona i ostatka planete.
Bronzana medalja pripala je Mađarima, koji su u meču za bronzu ubedljiv nadigrali Grke sa 13:10. Povela je Mađarska sa 13:7 par minuta pre kraja meča, igrači su počeli malo ranije da slave, što je omogućilo Helenima da u finišu ublaže poraz.
Naš as Andrija Prlainović je proglašen za najboljeg igrača Evropskog prvenstva. Andrija je bio efikasan u napadu, postigao je 18 golova, a još bolji je bio u proigravanju saigrača, sa 22 asistencije. Za najboljeg golmana proglašen je Mađar Viktor Nađ. On jeste bio najbolji u timu severnih komšija i najzaslužniji je za bronzanu medalju, ali čini se da je ovo priznanje trebalo da pripadne golmanu Crne Gore, Milošu Šćepanoviću. Najbolji strelac takmičenja je Stiven Kamiljeri sa Malte koji je postigao 22 gola. Zaista komičan detalj, jer je većinu golova ovaj igrač dao u razigravanju od 13. do 16. mesta.
Konačan plasman: 1. SRBIJA, 2. Crna Gora, 3. Mađarska, 4. Grčka, 5. Španija, 6. Italija, 7. Hrvatska, 8. Rusija, 9. Francuska, 10. Rumunija, 11.Nemačka, 12. Holandija, 13. Slovačka, 14. Gruzija, 15. Malta, 16. Turska.
