Na Evropskom šampionatu održanom u Novom Sadu srpski rvači uspeli su da se tri puta nađu na pobedničkom postolju.

U kategoriji do 59 kilograma u rvanju grčko-rimskim stilom Kristijan Fris zabeležio je najveći uspeh u karijeri i okitio se titulom evropskog šampiona. Nažalost, to nije pošlo za rukom olimpijskom pobedniku Davoru Štefaneku, koji je u finalu kategroije do 66 kilograma ubedljivo poražen od ruskog borca i morao se zadovoljiti srebrnim odličjem. Bronzanu medalju u kategoriji do 71 kilogram osvojio je Aleksandar Maksimović, pa je Srbija sa ukupno tri odličja (1-1-1) ovo prvenstvo ukupno završila na visokom devetom mestu na "Starom kontinentu".

Senćanin Kristijan Fris, sa 33 godine veteran rvačkog sporta, iskoristio je svoje veliko iskustvo i znanje da napravi veliko prijatno iznenađenje i osvoji zlatnu medalju na jednom velikom takmičenju kao što je Evropski šampionat. Prethodno je najveći uspeh Frisa bilo bronzano odličje u kategoriji do 55 kilograma na Svetskom prvenstvu u Bakuu davne 2007, a iste te godine došao je i do evropske bronze u Sofiji. Dva puta je bio prvak Mediteranskih igara (Almerija 2005, Peskara 2009), bronzani u turskom Mersinu 2013. godine. Kao junior, rvač iz Sente osvajao je evropsko zlato 2004, a bronzu 2002.

Na putu do veličanstvenog uspeha, Fris je najpre pobedio Šveđanina Boa Erika Joakima Fagerlunda sa 3-0, zatim je tuširao Poljaka Pržemislava Pjateka (pri vođstvu 8-0), najteži dueč imao je u polufinalu protiv hrvatskog rvača Ivana Lizatovića (2-1), dok je u finalu neočekivano lako, iskusno, došao do pobede protiv Bugarina Ive Serafimova Angelova (3-1). Bronze su pripale Lizatoviću i ruskom predstavniku Mingijanu Semjonovu.

Srpski sportski heroj, Davor Štefanek, nije uspeo da ostvari veliku želju i osvoji i poslednje zlato sa velikih takmičenja koje mu je nedostajalo. Bio je Subotičanin svetski i olimpijski prvak, ali je ovoga puta došao "samo" do titule vicešampiona Evrope.

I to je, naravno, ogroman uspeh, a, realno, Davor nema za čim da žali. Iako se naš as odlično borio do finala, u okršaju za zlato protiv mladog Rusa Artjoma Surkova nije uspeo da pruži svoj maksimum. 23-godišnjak iz Saranska, Surkov, slavio je veoma ubedljivo, tehničkim tušem (bilo je 1-12 u poenima).

Na putu do srebrne medalje, Štefanek je prvo u kvalifikacijama ekspresno dobio Švajcarca Andreasa Veča (11-0, tehnički tuš). Zatim je Davor, nešto teže, bio bolji od Rusa koji je nastupio pod letonskom zastavom Aleksandra Jurkjana (5-2).

U četvrtfinalu je Štefanek tuširao Mađara Matu Krasnaija (10-0). U polufinalu je srpski as imao težak meč sa predstavnikom Belorusije, rodom iz Rusije, Soslanom Daurovom (4-1). Taj duel sa rvačem iz Severne Osetije (Vladikavkaz) mu je možda oduzeo i previše energije, pa zato u finalu nije uspeo da ravnopravno parira ruskom borcu.

Veliki uspeh srpskog rvanja upotpunio je i Aleksandar Maksimović osvajanjem bronzanog odličja u kategoriji do 71 kilogram. Maksa je startovao ubedljivim trijumfom u kvalifikacijama, kada je tuširao Poljaka Davida Karecinskog (9-1 u trenutku prekida). Zatim je srpski as bio bolji od Grka Eugeniosa Pentoreca (4-1). U četvrtfinalu je usledio poraz od Pavela Lijaha (1-3), ali, pošto je Belorus izborio plasman u finale, naš borac je dobio šansu da dođe do medalje u repesažu. Aleksandar je tu priliku iskoristio. Najpre je tuširao Slovaka Leosa Drmolu (7-0, kad je meč prekinut), a u borbi za bronzu pao je i odlični Jermen koji je nastupio pod zastavom Francuske, Evrik Nikoghosjan (2-1).

Jermenski borac Karapet Čalijan "došao je glave" našoj velikoj uzdanici za osvajanje medalje u kategoriji do 75 kilograma, Viktoru Nemešu, koji je, nažalost, eliminisan već u kvalifikacijama (poraz 2-6). To je ujedno bio i jedini veći kiks srpskih rvača, ali prouzrokovan izuzetno nepovoljnim žrebom.

Petar Balo (80kg) takođe je ispao na startu, ali protiv velikog favorita i kasnijeg osvajača medalje iz Rusije, Adlana Akijeva (0-2). Dejan Franjković (85kg) je na startu takmičenja načinio senzaciju i izbacio olimpijskog šampiona, Gruzina pod ruskom zastavom, Davita Čakvetadzea (5-2), ali se potpuno iscrpio u tom podvigu, pa je već u narednom meču poražen od još jednog opakog borca sa Kavkaza, Jermena Maksima Manukjana (0-2).

Mega maler sa žrebom imao je i naš Gruzin Mihael Kajaija (98kg). Srpski predstavnik je izbacio Rusa Nikitu Meljnjikova (2-1), u tom trenutku aktuelnog evropskog i bivšeg svetskog šampiona, ali je već u narednoj rundi naleteo na olimpijskog prvaka Artura Aleksanijana iz Jermenije i usledio je poraz (1-5).

Nije se obrukao ni Nemanja Pavlović (kategorija do 130kg). Naš "teškaš" je "preslišao" Finca Toumasa Heiki Juhani Lahtija (6-1), a u četvrtfinalu je zaustavljen od Nemca Kristijana Jona (2-7).

Sve u svemu, uz malo više sreće kod žrebanja, mogli smo umesto tri moćda i do 5-6 medalja. Ali i ovako je ostvaren veliki uspeh.

Sve medalje smo osvojili u grčko-rimskom stilu, gde smo imali puno dobrih rezultata i tu spadamo u Top 5 reprezentacija Evrope. Što se tiče slobodnog stila rvanja kod muškaraca i ženskog rvanja, tu i pored domaćeg terena nismo ostvarili neke zapažene rezultate.

Ništa čudno, jer tu i nemamo tradiciju uspeha na velikim takmičenjima, od raspada Jugoslavije. U bivšoj SFRJ u rvanju slobodnim stilom dominirali su takmičari iz Makedonije.