Fudbalska reprezentacija Srbije ubedljivo je pobedila Litvaniju u Beogradu u poslednjem kolu grupne faze prvog izdanja UEFA Lige nacija - 4:1 (0:0) i tako izborila mesto u drugoj kvalitetnoj skupini evropskih reprezentacija.

Pogotke protiv Litvanije za našu selekciju postigli su dva Aleksandra, Mitrović i Prijović, zatim Adem Ljajić, a prvi gol Srbije delo je gostujućeg fudbalera Žulpe, koji je izuzetno efektno zatresao sopstvenu mrežu.

Srbija je tako zauzela prvo mesto u ubedljivo najjačoj grupi 4 C lige evropskih selekcija i zasluženo ide u viši rang gde joj je, po kvalitetu, bilo mesta i pre početka ovog novog UEFA takmičenja.

Naša reprezentacija je od sledeće godine u Ligi nacija u društvu višestrukog svetskog šampiona, Nemačke i aktuelnog viceprvaka Hrvatske, koji su ispali iz Lige A.

Zaista je neverovatno je da je jedan Island igrao u A grupi u prvom izdanju fudbalske Lige nacija Evrope.

"Ribari" su tu zalutali i bili "topovsko meso" moćnih Belgijanaca i Švajcaraca, koji su jurili gol-razliku protiv nejakih ostrvljana.

Island nije uzeo ni bod, uz samo jedan dat i čak 13 primljenih golova.

Nije pošteno ni što su se u elitnoj grupi našle i Holandija i Italija, koje se nisu ni kvalifikovale za poslednje Svetsko prvenstvo u Rusiji i čiji je fudbal poslednjih nekoliko godina u konstantnom padu, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou.

Ipak, ove selekcije su, za divno čudo, opravdale svoj nekadašnji renome fudbalskih velesila.

Najveće razočaranje prvog izdanja Lige nacija je Nemačka, koja se neočekivano se seli u niži rang.

Iz grupe A pored Islanda i "pancera" ispale su i Hrvatska, koja će pamtiti užasnu blamažu u Španiji (0:6), kao i još jedna selekcija u velikom padu, Poljska.

U našoj grupi 4 C lige viđen je prilično loš fudbal, a ovo takmičenje nije privuklo pažnju ni nekog značajnog broja gledalaca.

Nova UEFA prevara, koja je u nekadašnjem terminu prijateljskih utakmica izmislila "toplu vodu", tj. novo takmičenja za popunjavanje ionako prepune kase, slobodno se može reći, doživela je fijasko.

No, što se Srbije tiče, naša reprezentacija je možda i najbolji način od svih iskoristila ovo smešno takmičenje.

Naime, u grupi sa selekcijama objektivno mnogo slabijim od naše zabeležili smo četiri pobede i dva remija (oba protiv Rumunije), razigrali dosta igrača, pogotovo mladih, "novozelanđana", zaradili pokoji euro, a nismo mnogo potrošili izuzimajući put do Litvanije, jer su nam ostale ekipe u grupi bile iz komšiluka.

Naša zemlja je dobila neke bodove za te dobre rezultate i skočiće na UEFA i FIFA listi, a od sledeće godine pruža nam se mogućnost da igramo sa neuporedivo jačim rivalima u grupi B.

Narod je davno rekao "u svakom zlu ima i ponešto dobro".

Još jedna dobra stvar kod našeg nepravedno lošeg statusa zbog kog smo krenuli iz ponižavajućeg, trećeg ranga takmičenja, je činjenica da smo kao jedna od četiri države pobednice treće evropske fudbalske lige izborili mesto na finalnom turniru C grupe.

To nam omogućava da, ako kiksnemo u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, na "mala vrata", preko Lige nacija, ipak izborimo mesto na najvećoj smotri fudbala "Starog kontinenta".

Naime, ako pobedimo Norvešku kao gosti i kasnije slavimo u finalu C grupe Lige nacija nad boljim iz okršaja Škotske i Finske, idemo na Evropski šampionat.

Nema nikakve sumnje da je ovo daleko lakši put nego kroz kvalifikacionu grupu, gde nas sigurno čekaju neuporedivo jači rivali od skandinavskih selekcija kakve su Norveška i Finska i jedne od najgorih reprezentacija iz Velike Britanije, Škotske.

Sa svim navedenim protivnicima sa severa Evrope uvek smo imali pozitivna iskustva, uglavnom ih lako pobeđujemo.

Posle svega dobrog što smo izvukli iz učešća Srbije u ovom izdanju Lige nacija, treba reći da je bilo i par loših stvari.

Igra naše reprezentacije je bila prilično neubedljiva, baš kao i velike većine ekipa.

Bilo je veoma teško motivisati igrače za ovako neozbiljno takmičenje i samo pravi profesionalci su uspeli u tome.

Pre svih je oduševio naš najbolji i najubojitiji igrač, Aleksandar Mitrović, koji je sa šest pogodaka i najefikasniji pojedinac u ovom izdanju Lige nacija, u sve četiri kvalitetne skupine.

"Mitrogol" je dao šest od 11 golova Srbije, jeste da je promašio jedan penal i još gomilu dobrih šansi, ali, bez njega sigurno ne bismo uspeli da slavimo ni u ovakvom "banana" takmičenju.

Visok nivo profesionalizma je iskazao i Dušan Tadić, već godinama lider i motorna snaga našeg nacionalnog tima.

Ovaj lucidni vezista gotovo nikad nije podbacio kada je branio boje Srbije.

Ostali srpski igrači igrali su dosta promenljivo.

Bilo je i problema sa povredama, kao i povlačenja nekih najiskusnijih igrača posle Svetskog prvenstva.

Sve u svemu, ostvaren je odličan rezultat, ali igra sigurno nije zadovoljila probirljive srpske navijače, koji se nisu nimalo proslavili podrškom reprezentaciji i iskazanim patriotizmom.

Trener Mladen Krstajić je izdržao "na nogama" baražnu vatru, prave salve uvreda novinara i gotovo celokupne fudbalske javnosti posle relativnog neuspeha na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Nije bilo lako u takvim okolnostima postići ovakav rezultat, ako se uzme u vidu značajno podmlađivanje selekcije, povrede nekih ključnih igrača i otkaze drugih, zbog svađe sa selektorom, posle ključnog duela Mundijala sa Švajcarskom (poraz 1:2).

Jasno je da Krstajić nije nikakav fudbalski genije, ali pitanje je i da li bi neki mnogo renomiraniji stručnjak ostvario bolje rezultate u situaciji u kojoj se srpski fudbal i naša zemlja nalaze.

Uostalom, probali smo ranije sa Havijerom Klementeom, Dikom Advokatom na klupi Srbije, koji su veoma velika trenerska imena, pa smo doživeli debakl, tako da se Mladenu ne može osporiti dobar i vredan rad, ako mu već nedostaje znanje i iskustvo.

Što se tiče bivših svetskih omladinskih prvaka, "novozelanđana", oni i dalje lutaju u magli i traže svoje mesto pod fudbalskim suncem Evrope.

Niko od njih se, i pored neospornog velikog talenta, nije potpuno oklopio u A tim Srbije, a nisu naročito uspešni ni u svojim klubovima širom "Starog kontinenta".

Zato raduje kakav-takav povratak bisera srpskog fudbala, Andrije Živkovića.

Nekada najbolji mladi igrač planete, gotovo je potpuno pao u zaborav posle ružne epizode sa odlaskom iz Partizana, kada su on i njegova porodica provučeni "kroz blato" što mu je gotovo uništilo karijeru i pre njenog pravog početka.

Andrija je imao tri uspešne asistencije-centaršuta protiv Litvanije i tako pokazao da nije zaboravio da igra fudbal i da ga treba svakako podržati, pa malo i istrpeti da bismo u budućnosti u njemu imali novog lidera A reprezentacije.