Poslednjeg dana takmičenja na Evropskom prvenstvu u atletici u Amsterdamu, srpski predstavnici nisu imali sreće da se okite nekom od medalja. Najbliži cilju bio je Asmir Kolašinac, koji je, i pored povrede i nedovoljne spremnosti za ovo takmičenje, bio nadomak osvajanja bronze u bacanju kugle. Sjeničanin je završio na petom mestu, sa najboljim hicem od 20,43 metara ostvarenim u poslednjoj seriji, 16 santimetara kraće od trećeplasiranog, predstavnika Portugalije, naturalizovanog Bugarina, Canka Aranudova (20,59).
Prvi hitac Kolašinca iznosio je do 20,01 metar i bio je dovoljan za sedmo mesto u tom trenutku. U drugoj seriji Asmir se minimalno popravio, na 20,05 metara, što mu je donelo osmu poziciju, nakon prve tri serije. Nažalost, naš as je imao čak tri prestupa, što ga je koštalo boljeg plasmana. Njegov najdalji hitac, u četvrtoj seriji, koji je mogao da mu donese medalju, nije bio ispravan.
Nije naš kuglaš briljirao ni u kvalifikacijama. Uspeo da se domogne finala, iako nije prebacio kvalifikacionu normu koja je iznosila 20,30 metara. Hicem od 20,14 m izborio je mesto među 12 najboljih bacača kugle na "Starom kontinentu".
Zlato je osvojio aktuelni svetski prvak David Štorl iz Nemačke sa rezultatom 21,31 metar, srebro je pripalo Poljaku Mihalu Haratiku (21,19m), a bronza Arnaudovu.
Veliko razočaranje za naše ljubitelje atletike viđeno je u finalu trke na 1500 metara. Naša predstavnica Amela Terzić bila je u krugu favorita, a završila je na poslednjem mestu, uz katastrofalno vreme.
Amela je u kvalifikacijama briljirala i zauzela prvo mesto u svojoj grupi, takođe i imala najbolji rezultat ukupno - 4:09,71.
Najbolji rezultat sezone atletičarke iz Priboja je 4:05,73, a lični rekord je 4:04,77. Ništa nije ukazivalo na krah u finalu, na 300 metara pre cilja Terzićka se držala na drugom mestu, a onda je totalno posustala i predala se.
Reklo bi da je Amela platila ceh totalno pogrešnoj taktici. Nenormalno spora trka nikako nije odgovarala našoj trkačici, koja nije poznata po dobrom finišu. Vreme koje je Terzićeva ostvarila u finalnoj trci, bilo je gotovo pola minuta slabije nego u kvalifikacijama (4:37,70), što je posledica užasno sporog tempa i dosta guranja i borbe za dobru poziciju pred finiš, što je očigledno potpuno iscrpelo Amelu i omelo je da pokaže šta može.
I pored ovog malog kiksa jedne od naših najperspektivnijih atletičarki i ovaj šampionat Evrope bio je prilično uspešan za Srbiju, koja je u ukupnom plasmanu zemalja završila na deobi 14. pozicije sa Hrvatskom i Grčkom. Zlato Ivane Španović i bronza Mihaila Dudaša u elitnim disciplinama "kraljice sportova" skoku udalj, odnosno desetoboju, svakako su uspesi za pamćenje.
Bilo je još dobrih rezultata srpske atletike na ovom šampionatu "Starog kontinenta".
Najveće prijatno iznenađenje je Tamara Salaški, koja je zauzela sedmo mesto u finalnoj trci na 400 metara. Naša rekorderka je u prvom finalu ikada za Srbiju u ovoj disciplini, kada se radi o konkurenciji dama, istrčala za 52 sekunde i 23 stotinke.
U finalu se našla i iskusna Dragana Tomašević u bacanju diska. Naša takmičarka zauzela je 11. mesto u Evropi najboljim hicem od 56,83 metara.
Najuspešnija zemlja na ovom šampionatu bila je Poljska, sa šest zlata, pet srebra i jednom bronzom.
Treba napomenuti da je ovo prvenstvo bilo značajno oslabljeno neučestvovanjem Rusije.
Najjača atletska nacija Evrope kažnjena je zbog navodnog sistematskog dopingovanja takmičara i prikrivanja istog.
Naravno, nije sporna borba protiv nedozvoljenih stimulativnih sredstava, ali simptomatično je kako su ruski atletičari svi eliminisani, dok, kada je bilo masovnog korišćenja anabolićkih steroida i ostalih droga u Americi, nikome nije ni na kraj pameti palo da se odluči za ovako drakonske mere.
Tako da se, nažalost, politika ponovo "debelo" umešala u sport, a najveća žrtva su legendarna Jelena Išinbajeva i svi pošteni ruski atletičari, koji su "na pravdi boga" onemogućeni da uzmu učešće ne samo u Amsterdamu, već i na Olimpijadi u Riju.
