Srbija je odbranila titulu prvaka Evrope u vaterpolu i to na zaista briljantan način!
U finalu protiv Mađarske savršena igra, prava "rapsodija u plavom", totalna dominacija i na kraju potop domaćina - 12:7 (3:1,4:1,2:4, 3:1) za Srbiju. Od prvog do poslednjeg minuta "delfini" su igrali izuzetno čvrsto u odbrani, fenomenalno se branili sa igračem manje, što je izazvalo veliku nervozu kod Mađara i poljuljalo im samopouzdanje, pa su u pojedinim trenucima meča delovali totalno nemoćno, napadali su "kao muve bez glave" - stihijski, bez plana, panično. Na drugoj strani, šuteri Srbije prosto "nisu mogli" da promaše.
Nekoliko fantastično izvedenih uigranih akcija "plavih" srušilo je taktičke zamisli i koncepciju odbrane Tibora Benedeka, golovi Srbije ređali su se kao na traci, iz svih pozicija i postizali su ih gotovo svi srpski vaterpolisti, pa je mreža Viktora Nađa već do poluvremena bila napunjena "do vrha" - čak 7:2 je bio rezultat sa kojim se otišlo na pauzu. Ulaskom rezervnog golmana Atile Dekera, koji je bio junak pobede Mađara u grupi nad Srbijom (8:6), malo se popravila igra Mađara u odbrani. Deker je uspeo da zaustavi nekoliko dobrih šuteva srpskih igrača, ali, i pored toga, Srbija je održavala ubedljivih pet golova prednosti (9:4), sve do poslednjeg minuta trećeg perioda igre. Tada, uz mali "vetar u leđa" od strane inače veoma solidnih i objektivnih sudija, Mađarska uspeva da postigne dva pogotka u kratkom vremenskom intervalu i priđe na tri gola zaostatka (6:9). Međutim, nade domaćina da može doći do preokreta u poslednjoj četvrtini gasi sa dva predivna gola Filip Filipović, a "tačku na i" stavlja raspoloženi kapiten Živko Gocić, dovodeći do, za domaćine poprilično ponižavajućeg, "x2" rezultata (12:6). Slavlje srpskih "delfina" je već tada počelo, a do kraja Mađari uspevaju da postignu jedan utešni pogodak za konačnih 12:7.
Put vaterpolista Srbije do trona apsolutno je bio u skladu sa latinskom izrekom "per aspera ad astra"(preko trnja do zvezda). Posle neubedljivog starta, poraza od Mađara i remija sa Hrvatima, već u poslednjem meču u grupi, protiv Španije, kao "Damoklov mač" je pretila eliminacija iz daljeg takmičenja u slučaju poraza. Šta tek reći za polufinalni meč sa Crnom Gorom, zaostatak od 4 gola u više navrata (1:5, 4:8), može da stigne i čak u finišu meča i prestigne samo veliki tim, a izabranici Dejana Savića su pokazali da imaju taj pobednički duh i mentalnu snagu koja ih razlikuje od ostalih selekcija. Domaćini Mađari bili su ubedljivi sve do finala, ali upravo u najvažnijem meču, pred krcatim tribinama "Alfred Hajoš" stadiona, deklasirani su od najvećeg rivala Srbije, što svakako nije epilog koji su očekivali, ali i nije prvi put da im se ovo dešava baš protiv nas.
Dakle, suma sumarum, druga uzastopna titula prvaka Evrope za Srbiju, šesta ukupno (računajući rezultate Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, dakle država koje više ne postoje, a čijih je medalja Srbija sukcesor). Mađari su i dalje najuspešnija nacija sa čak 12 evropskih titula (5 uzastopno u periodu 1926-1938), ali su bez evropskog trona još od 1999. godine, od kada dominiraju zemlje nastale raspadom SFRJ - 5 titula Srbije i po jedna Crne Gore i Hrvatske.
Bronzanu medalju osvojila je reprezentacija Italije, koja je bila bolja od Crne Gore sa 11:9 (1:3, 5:3, 2:2, 3:1). Crnogorci očigledno nisu uspeli da se oporave od polufinalnog šoka, kad su izgubili praktično dobijen meč protiv Srbije, pa su vicešampioni sa prethodnog prvenstva u Ajndhovenu ovoga puta ostali bez medalje.
Kod dama, Španija je, baš kao i Srbija u muškoj konkurenciji, odbranila tron i to ubedljivom pobedom protiv Holandije - 10:5 (3:3, 2:0, 2:2, 3:0). Bronza je pripala Mađaricama, koje su u meču za treće mesto savladale Italiju sa minimalnih 10:9 (2:3, 5:2, 0:2, 3:2).
Naredni šampionat održava se u olimpijskoj 2016. godini u Beogradu, što je svakako lepa prilika za "het-trik" srpskih vaterpolista.
Bilans medalja na evropskim prvenstvima u vaterpolu (muškarci):