Srpski fudbal je već godinama u agoniji, a uvek kada čovek pomisli da smo dotakli dno i da ne može niže da se padne, tu su naši klubovi da nas demantuju i "prijatno" iznenade. Nama očigledno nije potrebna Evropa, a čak ni milioni evra nisu neki motiv za naše fudbalske analfabete koji nisu u stanju da pobede gotovo nijednu ekipu na Starom kontinentu, izuzimajući amatere sa Malte, Farskih ostrva ili, u najboljem slučaju, Luksemburga. Dok za druge fudbalske nacije u avgustu mesecu tek počinju ovosezonski fudbalski okršaji u evropskim takmičenjima, za srpske predstavnike tu već nastupa kraj, uz pozdrav "zbogom Evropo, vidimo se sledeće sezone"...

Pošto su se Vojvodina, Čukarički i Jagodina propisno obrukali u kvalifikacijama za Ligu Evrope (eliminisani od "zvučnih" imena kao što su slovački Trenčin, austrijski Gredig i rumunski Kluž), a Crvena zvezda, šampion Srbije,  izbačena iz  evropskih takmičenja zbog kršenja finansijskog fer-pleja, poslednja nada za srpski klupski fudbal ostao je vicešampion Partizan u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Međutim, i pored povoljnog rezultata u Bugarskoj (0:0), "crno-beli" su još jednom razočarali svoje navijače i eliminisani su drugu godinu zaredom od Ludogoreca, ovoga puta ne zbog dva poraza kao 2013, već zbog dva primljena gola u Beogradu (2:2) i to već u prvih dvadesetak minuta duela (Marselinjo u 19. i 21. minutu za 0:2). Golovi Škuletića u 30. i 35. minutu slaba su uteha za još jedan evropski debakl. Mada ekipa iz Humske ima još jedan popravni ispit u kvalifikacijama za Ligu Evrope, teško je poverovati da se može dogoditi čudo, pa da, sa ovakvim timom i ovako lošom igrom, prođu u grupnu fazu ovog takmičenja.