Blog

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKAŠICE U AZERBEJDŽANU I GRUZIJI: Srbija u četvrtfinalu, lako do prvog mesta u grupi

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKAŠICE U AZERBEJDŽANU I GRUZIJI: Srbija u četvrtfinalu, lako do prvog mesta u grupi

Odbojkašice Srbije ostvarile su tri ubedljive pobede i bez ikakvih problema osvojile prvo mesto u grupi D Evropskog prvenstva, koje se održava u Azerbjedžanu i Gruziji.

Tako su olimpijske vicešampionke i bronzane sa ovogodišnjeg Svetskog Gran prija obezbedile direktan plasman u četvrrtfinale.

Rival će im biti pobednik duela plej-ofa između Belorusije (drugoplasirane iz grupe B) i Češke (treće mesto u našoj grupi D).

Utakmice osmine finala igraju se 26. septembra u azerbejdžanskoj prestonici, Bakuu.

Srpske odbojkašice na startu šampionata "Starog kontinenta" savladale su Češku sa 3:0 (25:22, 25:16, 25:23).

Nije to bilo neko briljantno izdanje oslabljenog srpskog nacionalnog tima, koji je lišen pomoći povređenog kapitena Milene Rašić, koja učestvuje na prvenstvu, ali još nije spremna za veće napore, kao i tehničara Ane Antonijević, koja je suspendovana zbog pozitivnog doping testa na supstancu klenbuterol, na finalu Svetskog Gran prija u Kini.

Čehinje su nam pružile jak otpor, vodile su u uvodnoj deonici sa 8:10 i 14:16, ali smo ih dobili u finišu, "na iskustvo". Naredni set je bio "druga pesma", od starta smo krenuli silovito, poveli 11:4 i veoma brzo dobilo ovaj deo igre sa 25:16. Treći set je bio ubedljivo najuzbudljiviji, imale su rivalke iz Češke gotovo konstantnu prednost (10:15, 13:17 i 17:20), ali su opet posustale kada je to bilo najvažnije, u samoj završnici i Srbija je došla do preokreta na 25:23, odnosno 3:0 za svega nešto više od sat i po igre.

Drugi meč smo igrali sa najozbiljnijim protivnikom, Holandijom, aktuelnim vicešampionkama Evrope i polufinalistom Olimpijade u Riju. I taj meč je završen identično, sa maksimalnih 3:0 (29:27, 25:17, 25:23), a imao je vrlo sličan tok kao susret sa Češkom, uzbudljivi i neizvesni prvi i treći set i drugi u kom je viđena totoalna dominacija Srbije.

Holanđanke su propustile neverovatnu šansu u uvodnoj deonici, što ih je potpuno "ubilo u pojam" i nisu mogle da se oporave od šoka do kraja meča. U dvorani "Gajgel" u gradi Gandži, "lale" su vodile praktično ceo prvi set, ušle su u završnicu sa velikih četiri poena prednosti (18:22), imale četiri vezane set lopte (23:24, 24:25, 25:26, 26:27), a Srbija je već prvu priliku ugrabila i realizovala za 29:27 i 1:0 u setovima. U nastavku je usledio klasičan nokaut, pravo gaženje "lala". Vodile su "orlice" sa 23:13, ispaljivale prave gromove iz servisa (čak šest asova) i na kraju uz malo opuštanje slavile sa 25:17.

U trećem setu na prvom tehničkom tajm-aut Holanđanke su vodile sa 6:8, zatim se ušlo u igru "poen za poen" sve do 17:18, kada Srbija na servis Stefane Veljković "lomi" utakmicu mini-serijom od 4-0 (21:18). Rutinski smo sačuvali tu prednost stigli do 24:22 i dve meč lopte i iskostili drugu, dogovorenom akcijom na tajm-autu za Brankicu Mihajlović.

Posle dve maksmalne pobede, već smo obezbedili prvo mesto u grupi i direktan plasman u četvrtfinale, pa smo se najviše namučili u utakmici bez rezultatskog značaja, protiv "fenjeraša" Belgije. Pokušao je Zoran Terzić da ekspresno dobije meč dajući šansu prvoj postavi, ali ta njegova ideja je "pala u vodu", pošto naše najbolje odbojkašice nisu bile nimalo raspoložene za igru, pomalo zbog umora, a više zbog nedostatka motiva, što je dobrano iznerviralo našeg selektora.

Na kraju, ipak smo dobili ovaj meč - 3:1 (24:26, 25:20, 25:22, 25:21), jer su devojke sa klupe, koje retko dobijaju priliku da igraju, pokazale veliku želju da dokažu da im je mesto u srpskom nacionalnom timu i uspele da preokrenu situaciju u našu korist.

Prosto je neverovatno kako smo dozvolili da izgubimo dobijen prvi set. Vodili smo celo vreme u uvodnoj deonici: 6:4, 9:5, 14:10, 17:13, 23:20, 24:22, ali ne samo da nismo iskoristili dve vezane set lopte, već smo delovali potpuno obezglavljeno u finišu i dopustili mini-seriju 0-4 onda kada to nismo nikako smeli, što nas je koštalo seta - 24:26 i 0:1.

"Poludeo" je Terzić, ali njegovim mukama nije tu bio kraj. Posle nešto bolje igre u drugom setu, koji smo dobili sa 25:20, posle rutisnskog održavanja početnog vođstva (6:2, 8:5, 11:8, 20:15, 22:17), usledio je period katastrofalne igre u trećem setu. Belgija je odmah stigla do 2:5, a uskoro i do velikih pet poena viška (7:12). Kombinovana postava Srbije grešila je, ali se i vraćala u igru i posle 10:14 fantastičnom serijom 6-0 došla do prednosti od 16:14. Nije to bio kraj uzbuđenja. Posle 22:19 autsajder je ponovo uzvratio udarac i stigao do egala (22:22), ali to je bilo sve, naše su bile jače u finišu i slavile sa 25:22, za vođstvo do 2:1 u setovima.

"Testerisanje živaca" našeg prvog trenera nastavilo se i u četvrtom periodu igre. Povele su odmah Belgijanke sa 0:4, i održale tu razliku do prvog tehničkog tajm-auta (4:8). Međutim, posle 9:11 posustaju, mini-serija 4-0 preokreće stvar u našu korist (13:11). Uskoro smo se "odlepili" na 17:12 i čak 22:15, pa nije bilo neke veće drame u zavrnici ovog seta. Na kraju 25:21 i 3:1 za Srbiju.

I pored tri ubedljive pobede i prvog mesta u grupi D, svakako da imamo još prostora za napredak u igri. U sva tri meča imali smo ogroman broj grešaka, a "vadili" smo se fantastičnim servisima i ubojitim napadom, pa i dobrim blokom. Prijem nam je i dalje prilično nesiguran, a ni igra u polju nije nam jača strana, tako da Terzić najviše razgovora obavlja sa devojkama koje igraju na poziviji libera u timu Srbije.

Najviše brine mali broj raspoloženih igračica u našem timu. Totalni lider reprezentacije je korektor Tijana Bošković, koja je zabeležila ubedljivo najviše poena, dok je Brankica Mihajlović zasad van svog uobičajenog napadačkog ritma. Prijatno iznenađenje je srednji bloker Stefana Veljković, koja je druga opcija našeg tima kod ofanzivnih akcija. Igru prilično lepo organizuje Bojana Živković, koja nažalost nema adekvatnu zamenu zbog izostanka Antonijevićke. Mlada Slađana Mirković teško da je "upotrebljiva" u mečevima odluke, ako dođemo do borbe za medalje.

Na sreću, prvim mestom u grupi smo izbegli nekog ozbiljnog rivala u četvrfinalu, Belorusija i Češka nisu selekcije od kojih bi trebali da strepimo. Ipak, u ovom sastavu, znatno lošijem nego na Svetskom Gran priju i sa nešto slabijom formom većine naših reprezentativki, nemamo pravo nikoga da potcenimo.

Svaka medalja bila bi ogroman uspeh s obzirom na okolnosti. Dobra je stvar što ni ostale selekcije nisu u najjačim sastavima u postolimpijskoj godini, a niko se nije istakao nekom preterano dobrom igrom.

Blog Kategorije
Arhiva
Slučajan izbor