Srpski košarkaši odigrali su najbolju utakmicu u dosadašnjem toku Evropskog šampionata i bez problema savladali Italiju - 83:67 (18:17, 26:16, 15:15, 24:19).

Naš tim je mogao da slavi i mnogo ubedljiviju pobedu, ali je selektor Đorđević mudro sačuvao igrače za naredna dva meča u kojima ćemo se boriti za medalju.

Rival u polufinalu je Rusija, ekipa koja nam je nanela jedini poraz na ovom prvenstvu (72:75).

Sem prvih par minuta utakmice, kada smo krenuli malo uspavano i dozvolili protivniku da se ponada (0:5 i 2:7 je bilo za "azure"), sve ostalo je bilo po meri srpskih navijača - potpuna dominacija našeg tima u skoku, granitna odbrana i na kraju lagan i ubedljiv trijumf, "bez sikiracije".

Srpski "tornjevi blizanci" Boban Marjanović i Ognjen Kuzmić potpuno su gospodarili reketom pod oba koša, delovali su kao Guliveri, a Italijani kao Liliputanci. "Svaka" lopta je bila njihova, lagano su poentirali pored fizički inferiornih košarkaša sa "čizme", odlično upošljavali slobodne spoljne igrače, a u odbrani "rampama" ubijali svaku nadu rivala.

Lepo su naši centri podelili i minutažu - Kuzmić je proveo samo 22 minuta u igri i ostvario devet poena (po 3/4 iz igre i sa linije penala), uz sedam uhvaćenih lopti i dve blokade, dok je gorostasni Bobi opušteno odigrao nepunih 17 minuta i za to kratko vreme ostvario fantastičan učinak od 10 koševa (3/6 za dva, 4/4 slobodna bacanja) uz sedam skokova i čak četiri asistencije.

Sa tako fantastičnom igrom centara, nije čudo da smo potpuno uništili četvrtfinalnog rivala u skoku pod oba obruča.

Srbija - 44 uhvaćene lopte, a Italija samo 19, dakle čak 25 manje, jasno je da je pobeda u ovom susretu morala biti naša. Šut, pogotovo iza linije od 6,75 metara, i dalje je veliki problem našeg tima (katastrofalnih 3/17, jedva nešto preko 17% uspešnosti), ali fantastična defanziva, borbenost i skok učinili su da vidljiva slabost naše spoljne linije ne bude značajan faktor u duelu sa malodušnim Italijanima, koji nisu iskazali dovoljnu želju za pobedom.

Ponovo je najefikasniji naš igrač bio Bogdan Bogdanović. Na njega je pao najveći teret, jer nije lako preuzeti ulogu lidera srpskog nacionalnog tima, umesto takvog velikana košarke kakav je povređeni Miloš Teodosić.

Bogdan je upisao 22 poena, uz poprilično loš šut iz igre (8/18, dvojke odličnih 7/9, trojke očajnih 1/9), čemu je pridodao šest uhvaćenih i jednu "ukradenu" loptu, uz četiri uspešna proigravanja saigrača. Treba reći da su Bogdanovi promašaji često bili posledica činjenice da niko drugi nije hteo da preuzme odgovornost, pa je naš as bio prinuđen da šutira iz nepovoljnih, neizrađenih pozicija.

Uz Bogdanovića i naš centarski tandem, Srbija je imala još nekoliko jako raspoloženih igrača. Standardno dobar bio je Vladimir Lučić, koji je zabeležio 11 pogodaka, uz to uhvatio četiri i "ukrao" dve lopte. Krilo "orlova" istaklo se u nekoliko navrata atraktivnim zakucavanjima, koja su ubijala moral rivala, a povećavala samopouzdanje našim košarkašima. Nekoliko minuta pre kraja meča, posle jednog silovitog "slem-danka" Lučić se umalo povredio, pošto je laktom zakačio obruč.

Veoma je značajan bio i doprinos kapitena Milana Mačvana - 13 koševa, šest skokova i tri asistencije. Krilni centar srspke reprezentacije pogađao je u veoma važnim trenucima srednjeg dela utakmice, kada smo održavali stečenu prednost od 10-12 poena bez većih napora i turbulencija, što nije nimalo lako.

Praktično, Srbija gotovo da nije imala značajnih padova u igri, ako ne računamo loš start meča.

Dobre role imali su i Dragan Milosavljević (10p, 6sk, 1as), kao i Stefan Jović (6p, 2sk, 5as, 2ol).

Pleju našeg tima može se jedino zameriti neopreznost na početku drugog poluvremena, kada je za samo minut napravio dve lične greške i tako bez potrebe ušao u problem sa penalima, zbog čega je veći deo meča proveo na klupi.

Sve u svemu, fantastična partija Srbije, Saša Đorđević ima puno razloga za zadovoljstvo.

Ipak, posao još nije završen, bila bi velika šteta da se ova borbena i hrabra reprezentacija ne okiti nekim odličjem.

Čini se da je polufinalni duel sa Rusijom bolja prilika za to, od eventualne borbe za treće mesto.

I Španija i Slovenija su realno jače ekipe od "zbornaje komande", tako da bi bilo lepo da se revanširamo Alekseju Švedu i drugovima, izborimo plasman u finale i tako obezbedimo bar srebrnu medalju.

Večeras od 20,30 časova igraju prvo polufinale Španci i Slovenci, a naš okršaj sa "baćuškama" je sutra u istom terminu.