Novak Đoković plasirao se u 43. finale na turnirima Masters 1000 serije, pošto je u polufinalu Toronta veoma lako nadigrao Gaela Monfisa sa 6:3, 6:2.
Naš as je rekorder u "belom sportu" sa 29 titula ovog ranga, a protivnik u borbi za jubilarni 30. naslov biće mu Kei Nišikori.
Japanac je u polufinalnom duelu bio bolji od Stena Vavrinke sa 7:6 (8:6), 6:1.
Treba reći da je Švajcarac ispustio pobedu u prvom setu (vodio je sa 2:5 u gemovima, na 3:5 servirao za set, takođe je imao 4:6, tj. dve vezane dve set lopte u taj-breku), slično Berdihu u čevtvrfinalnom susretu sa Noletom i u nastavku meča se naprosto predao.
Odigrao je najbolji sportista sveta neuporedivo bolje protiv Monfisa, nego u meču sa Berdihom, mada i dalje to nije bila briljantna igra, pogotovo je "škripalo" na servisu. Jedino je procenat ubačenog početnog udarca bio 20% bolji nego u četvrtfinalu (65%).
Noletov servis nije funkcionisao na početku polufinala, pa je već u prvom gemu Monfis stigao do brejk lopti (15:40). Tada ih Gael nije realizovao, ali već u trećem gemu Francuz je oduzeo servis teniskom kralju, nakon "duple" Novaka kod 30:40, posle dve anulirane prilike rivala (od 0:40).
U tom trenutku Đoković "pali mašinu" i do kraja meča "melje" Monfisa, koji nikada i nije mogao da parira našem asu kada je ovaj u svom ritmu. Momentalno je No1e vratio brejk, a zatim i nastavio seriju sa još tri gema u nizu, za preokret od 1:2 do 5:2. Ošamućeni Francuz praktično nije mogao da napravi direktan poen, srpski teniser je sve stizao i u razmenama bio potpuno dominantan. Uvodnu deonicu Đoković je na kraju rešio u svoju korist sa 6:3.
Još lakše je najbolji sportista sveta došao do pobede u drugom setu. Grogiranom Monfisu je zadao udarac već na startu novim brejkom (1:0). Jedine probleme Nole je imao u četvrtom gemu, kada je spasao dve brejk šanse i ipak sačuvao prednost brejka (3:1). Već u narednom gemu susret je praktično odlučen, jer je novim oduzimanjem servisa Francuzu, Đoković "pobegao" na teško dostižnih 4:1, uz dva brejka prednosti. Vrlo brzo svetski broj jedan je priveo meč kraju sa 6:2, posle ukupno samo sat i 14 minuta igre.
Servis je i u ovom duelu bio najlošiji element u igri Đokovića. Samo jedan as i pet dvostrukih servis grešaka svakako nije zadovoljavajući učinak, ali je zato igra sa osnovne linije bila odlična, veoma sigurna i sa relativno malim brojem neiznuđenih grešaka. Dobar je bio Nole i u igri na mreži, kao i u realizaciji brejk šansi (4/5, 80%), za razliku od Francuza (1/7, svega 14%).
Definitivno, Monfis je izgubio meč baš kao i Berdih, još "u svlačionici". Skor 12-0 za Novaka u zvaničnim mečevima sa Gaelom, odnosno 25-2 protiv Tomaša (21-0 na "betonu"), ne bi bio moguć da ova dvojica vrhunskih tenisera nemaju izražen strah od Đokovića, koji ih sputava da pruže maksimum kada igraju protiv najboljeg na planeti.
I rival u finalu, Kei Nišikori, na putu je da stvori takav neprijatan kompleks. Posle dve pobede u prva tri duela sa Đokovićem, Japanac je zabeležio čak osam poraza u nizu, pa silno želi da prekine tu Novakovu dominaciju u međusobnim susretima (9-2).
Nišikori ima i dodatni motiv, u slučaju trijumfa stugao bi i do četvrtog mesta na ATP listi, čime bi izjednačio svoj najbolji renking iz marta prošle godine i obezbedio bolje mesto u "kosturu" za Olimpijadu u Riju i US Open.
Imajući u vidu da naš as nije u vrhunskoj formi, bez obzira što je sve mečeve dobio u dva seta, Japanac svakako ima solidnu priliku da najzad osvoji svoj prvi Masters 1000 turnir u karijeri. Međutim, za takav podvig, šesti teniser sveta moraće da odigra mnogo bolje nego u dosadašnjem toku turnira, plus da Novak bude neraspoložen kao protiv Milera ili Berdiha.