Novak Đoković igraće u finalu ATP turnira u Istbornu. Sprski as bio je bolji u polufinalu od odličnog Rusa Danila Medvedeva - 6:4, 6:4.
Ovo je 98. finale nekog ATP turnira za Novaka, a do sada je podigao trofej 67 puta. Ove godine naš najbolji sportista svih vremena slavio je samo na ATP 250 turniru u Dohi, a poražen je u finalu Mastersa 1000 u Rimu.
Interesantno je da je ovo tek sedmo finale na travnatoj podlozi za Đokovića, što je posledica činjenice da je Srbin uglavnom preskakao pripremne turnire za londonski Gren slem. Slavio je Novak tri puta na Vimbldonu (2011 protiv Nadala, 2014-5 pobede nad Federerom), gde je jednom i poražen, od Marija (2013). Dva puta je Nole gubio finale na travi ATP 500 turnira, na Kvinsu 2008. godine od Nadala i u Haleu 2009. od Tomija Hasa.
Iako je i treći meč u Istbornu srpski teniser dobio maksimalnim rezultatom, u duelu sa Medvedevom ubedljivo najviše se namučio. Nešto zbog jako dobre igre Rusa, delimično i usled svoje za nijansu slabije igre, a najviše zbog kiše, koja je odložila početak polufinalnih duela i učinila da teren bude prilično klizav, a vazduh prepun vlage.
Znatno veća uzbuđenja viđena su u uvodnoj deonici, koju je vrlo lako mogao da dobije i Medvedev. Nole je poveo sa 2:0, stekao prednost brejka, a onda je serijom grešaka u četvrtom gemu prosto poklonio ribrejk mladom Rusu i potpuno ga vratio "u život". Malo je nedostajalo da ovaj kiks gem skupo košta srpskog asa, jer je Danil stekao veliko samopouzdanje i krenuo da ređa direktne poene, pogotovo iz forhenda. Presudan je bio maratonski osmi gem, koji je odlučio sudbinu i prvog seta, a verovatno i meča. Đoković se dobrano mučio na svom servisu, odigrano je čak 16 poena u tom gemu, a Medvedev nije uspeo da iskoristi nijednu od tri brejk prilike.
Kada je, "na jedvite jade", dobio taj prelomni osmi gem i poravnao na 4:4, Noletu je "pao kamen sa srca". Iskoristio je srpski teniser psihološku prednost i već u narednom gemu kaznio mladog Rusa za propuštene šanse, oduzevši mu prednost početnog udarca po drugi put u prvom setu. Bez ikakvih problema je četvrrti igrač sveta odservirao u narednom gemu za set, izgubivši samo jedan poen, pa je posle 43 minuta igre na semaforu pisalo 1:0 za Đokovića (6:4).
Medvedev je i u nastavku odmah na startu dozvolio brejk Novaku, koji je još jednom stigao do vođstva od 2:0 u gemovima. Međutim, sada stečenu prednost naš as nije ispuštao i bez ijedne brejk lopte doveo je drugi set do kraja, a time i polufinalni meč. Mogao je nešto ranije Srbin da slavi, propustio je jednu meč loptu na servis Rusa u devetom gemu, ali je ipak Đoković završio posao za ugodnih 40 minuta. Ceo meč je potrajao svega sat i 23 minuta.
U drugom polufinalu viđen je znatno žešći obračun. Francuzi su se nadmetali više od dva i po sata, u tri seta, od kojih su poslednja dva rešena u taj-brekovima. Na kraju je zasluženo slavio Gael Monfis sa 6:2, 6:7 (9:11), 7:6 (7:4).
Jedan od najatraktivnijih igrača "belog sporta" trebao je da reši meč mnogo ranije, ali je Rišar Gaske spasavao meč lopte u više navrata, kod 5:4 u drugom setu dve i jednu u taj-breku te iste deonice. Umesto da slavi sa 2:0 u setovima i lepo se odmori pred finale, Monfis je čak zadobio i neugodnu povredu kolena, posle jednog klizanja i pada krajem drugog seta, nakon čega je u dva navrata uzimao medicinski takm-aut. Ipak, nekako je uspeo Gael da dođe do pobede, mada se bio propisno "izglupirao" i u trećem setu, kada je vodio sa 5:4 i servirao za meč, a onda odigrao očajno i poklonio neiznuđenim greškama četiri poena, a time i brejk Gaskeu. Na sreću Monfisa, zemljak Rišar je bio jako loš u drugom taj-breku, igrao je pasivno i čekao grešku protivnika, što ga je na kraju koštalo poraza.
Oba francuska igrača su Noletove "stare mušterije". Portiv Monfisa naš as ima skor u mečevima na ATP turu i u Dejvis kupu 13-0, a protiv Gaskea je sličnih 12-1. Ipak, Gaske je mnogo uspešniji na travi od svog zemljaka, pa je možda Gael i bolji rival za Novaka u sutrašnjem finalu. Treba ipak reći da je ovo njihov prvi međusobni susret na travi, 12 mečeva je igrano na "betonu", a samo jedan na šljaci. Doduše, davne 2004. igrali su i jedan meč na fjučersu, na najsporijoj podlozi i tada je Francuz slavio.
Inače, u finalu Istborna sastaju se prvi i drugi nosilac turnira, tako da tom činjenicom organizatori svakako mogu biti zadovoljni. Dolazak Đokovića, prvi put, u ovaj turistički grad na jugu Engleske izazvao je veliku pažnju domaće javnosti i tribine su popunjene do poslednjeg mesta. Reklo bi se, bez obzira na ishod finala, da je Nole načinio pravi potez i da se solidno pripremio za predstojeći Vimbldon.